«извозчицкий»

1. изво́зчицкий;
2. изво́зчицкая;
3. изво́зчицкое;
4. изво́зчицкие;
5. изво́зчицкого;
6. изво́зчицкой;
7. изво́зчицкого;
8. изво́зчицких;
9. изво́зчицкому;
10. изво́зчицкой;
11. изво́зчицкому;
12. изво́зчицким;
13. изво́зчицкий;
14. изво́зчицкую;
15. изво́зчицкое;
16. изво́зчицкие;
17. изво́зчицкого;
18. изво́зчицкую;
19. изво́зчицкое;
20. изво́зчицких;
21. изво́зчицким;
22. изво́зчицкой;
23. изво́зчицкою;
24. изво́зчицким;
25. изво́зчицкими;
26. изво́зчицком;
27. изво́зчицкой;
28. изво́зчицком;
29. изво́зчицких;
30. изво́зчицк;
31. изво́зчицка;
32. изво́зчицко;
33. изво́зчицки.

ИЗВО́ЗЧИК, -а, м.

-ая, -ое. разг.

прил. к извозчик.

[Гаврило:] Вон и коляска за ними едет-с, извозчицкая. А. Островский, Бесприданница.

ИЗВО́ЗЧИЦКИЙ, извозчицкая, извозчицкое (разг.).

1. Тоже, что извозчичий.

2. Грубый, невоспитанный (устар. фам.). Извозчицкие выражения. «Я с ним ругаться буду, извозчицки (нареч.) ругаться.» Чехов.

прил. устар.; = извозчичий