ИНОЗЕ́МЕ-, -мца, м. (устар.). Иностранец, чужестранец.
-и, род. мн. -мок, дат. -мкам, ж. устар.
женск. к иноземец.
ИНОЗЕ́МКА, иноземки (устар.). женск. к иноземец.
ж. разг.
жен. к сущ. иноземец
Syn: иностранка, чужестранка (уст.), чужеземка (уст.)