ПРИЧУ́ДНИК, -а, муж. (разг.). Человек с причудами.
| жен. причудница, -ы.
-а, м. устар.
Тот, кто причудничает.
ПРИЧУ́ДНИК, причудника, муж. (разг.). Человек с причудами, прихотями.
м. устар.
Человек с причудами.
м. разг.
personne f fantasque, homme m fantasque
м. разг.
adefesio m, persona estrambótica
ПРИЧУ́ДНИК -а; м. Разг. Человек с причудами (1 зн.).
◁ Причу́дница, -ы; ж.